Dunja (Cydonia oblonga)

DUNJA (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Preci današnje civilizacije znali su daleko više o njenoj vrednosti, zbog čega je donekle poprimila i mitski značaj. Potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom “sidonijska kruška”. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda i oporo kiselog ukusa. Stari Grci su je obožavali. Kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli. Inače, u stara vremena dunja se smatrala simbolom plodnosti. Uoči venčanja mladenci su morali da pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan. Rimljani su, opet, iz nje izvlačili eterična ulja za proizvodnju parfema. Francuzi vekovima prave sir od dunje, pri čemu se njeni plodovi kuvaju do čvrstine da mogu da se seku nožem. Ova poslastica posebno je bila omiljena Jovanki Orleanki.Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C. Ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B1 i B2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor.